Mary May

JUČER SU UBILI NEČIJEG DRUGA 

Jučer su ubili nečijeg druga. 

I danas su sigurno, samo 

za to još nismo čuli. 

Nečijeg druga su ubili jučer, 

a bio je, kažu, duša od čovjeka. 

 

A bio je on i nečiji sin. 

Neka žena bez sina je ostala. 

Jučer grlila, danas 

ukopala. Voljenog sina, 

dušu od čovjeka. 

 

I prijatelje je imao. 

I oni su danas nesretni, sivi, 

i možda si nisu uvijek najbolji bili, 

ali svi se slažu da bio je 

duša od čovjeka. 

 

Sigurno su i neke djevojke jučer 

ostale s uspomenama samo, 

neke dobrim, neke lošim, jer 

mora da je nekome taj i zagorčao, 

mora biti netko koga je slomio, 

razbolio, 

dušu mu uzeo, 

duša od čovjeka. 

 

I nekad je pio, rušio, 

varao i krao, 

kažu da znao je biti svinja, 

pseto, ni blizu onome što misle drugi, 

duši od čovjeka. 

 

Sigurno je bio i gori od toga, 

a da je mogao, ma ubio bi i on, 

bolje da ne znamo na što je sve 

bio sposoban. 

 

Dobro su i učinili, 

neka ga u vražju mater, 

isti je ko i svi: 

 

same duše, 

nigdje čovjeka.

 

 

SVAKOG GOSTA TRI DANA… 

Predahnimo, izdahnimo, 

spustimo vjeđe, razapnimo jedra. 

Stigla nam je, tu je, 

došla nam je Sreća. 

 

Kako je lagana samo, 

kako je bezbrižna, mirna… 

Još malo nje i mislim 

da bih se u drvo pretvorila.

 

 

NAKON SNA 

Jesi li ikad sjedila usred 

zakrčene sobe 

čekajući da netko drugi počisti 

nered? 

 

To je tvoj nered, sestro, 

možda ne djelom, ali 

mišlju, još i više 

propustom. 

 

To si sve ti i sjediš usred 

sebe same, svoje usnule 

duše, na utrnuloj 

nozi. 

 

I ma koliko te drmali, 

nitko te osim tebe same neće ustati, 

 

no zna se nadaleko 

da buđenje dolazi 

tek nakon dovoljno 

 

sna.

 

 

GLAD (samoća, pustara) 

Čini se kako sve na ovom svijetu 

radimo iz gladi.                                                                                           

Ili protiv nje. 

 

Svaka ambiciozna težnja 

ide usuprot gladi, 

da je se ne osjeti. 

 

Prejedeni guše svaku misao 

o njoj, gutaju 

protiv gladi. 

 

Izgladnjuju se oni koji 

prkose, misle da su od 

nje jači. 

 

No, sve što se iz gladi radi, 

gladi služi. 

 

Čini se da sve, baš sve 

radimo iz gladi. 

Za zaista upoznati 

čovjeka, treba ga pitati samo jedno: 

 

Koliko gladi možeš 

podnijeti?

 

 

MOJA MAJKA 

Moja majka nikad nije znala postaviti granice. 

Pas je uvijek bio na kauču, 

odjeća na stolcima, 

cipele u hodniku. 

 

Samo je srce uvijek bilo na mjestu.

 

O KROVOVIMA I PTICAMA 

Znaš ono kad ničeg nema 

kad sve stoji, kad nema zvuka, 

kad nema zraka, 

kad utihne svaki trzaj, svaka 

kretnja, kad se neće, kad 

se nema...? 

 

Tad budi na oprezu, 

prišuljat će ti se obrisi koje 

ne želiš gledati. 

Pjevat će melodije koje te daju 

ludilu. 

 

I daj se ludilu onda. 

Što ne bi probao da te se 

kovitla, da si lagan kao 

perce u svoj svojoj težini, 

 

što ne bi vidio grad iz visine? 

 

Sutra ćeš pogledati gore i znat 

ćeš o krovovima i pticama, 

ali i da se dolje 

L  A  K  Š  E    D  I  Š  E 

 

 

*** 

Ništa nije tvoje 

Niti od tvoje ruke 

Ništa nije sraslo uz tvoje prste 

Da to svojim nazivaš 

 

Sav ukras, 

Sav šareni papir 

Ukloni 

I svijetu pokloni 

Sebe 

 

Jer takav još nije viđen.   

 

 

*** 

Kad tebi govorim o tebi 

ja najmanje pričam tebe. 

Najviše o sebi pokažem. 

A to što sam ja, 

to nikad nije ni bilo moje. 

To sve je tuđe, tuđi 

stisci ruku, tuđe 

košulje, tuđe tenzije. 

Ja ih obučem, a da ni 

ne znam da ih nosim. 

Zato kad me gledaš 

i govoriš mene, 

imaj na umu da 

iz mene jedne izvući se da 

stotine onih koji su bili 

prije mene, koji su me 

okrznuli u hodu, koji su 

prošli mojim dvorištem, 

pa i oni o kojima sam samo 

čula, a vidjela ih nikad nisam. 

Pričaš li sa mnom, 

pričaš s cijelim svijetom, 

i zato promisli što ćeš reći. 

 

I pričaj glasnije. 

 

 

U GLIB, U MULJ, U ŠAŠ 

„U glib, u mulj, u šaš!“ - povičem nekad, 

pa se krijem u gustišu, 

živim ko asketa, crtam svoje 

granice. 

 

Viknem to kad se naljutim na psa, 

dječja lica mi postanu teška ili se 

list preglasno lomi pod mojom čizmom. 

 

Sada sjedim tu, 

nasmiješena, mirna, 

i oprala sam kosu, 

 

ali i dalje vidim 

 

crno pod noktima. 

 

 

ŠAKA U OKO 

Danas je i lijepa riječ 

šaka u oko. 

Ljudi s masnicama 

šetaju gradom, 

prate ih sažalni pogledi, 

uprti prsti. 

Modre figure 

neprepoznatljivih oblika, 

natekle od udaraca, 

uče nas da je 

bolje šutjeti 

 

kad već nemaš što 

 

grubo za reći. 

 

 

U GLAVAMA 

Živimo u svojim glavama. 

A prostor između ušiju je premalen 

da život u njega stane. Pa to onda 

i nije život. 

 

A prostor iza očiju je preuzak. Pa su takve 

i naše misli - uske, tanke. 

A ako je išta mjera veličine, to je 

misao, koja obuhvatiti može sve 

i sva, i u vakuumu se širi. 

 

Živimo mi i u našim ustima. 

Meljemo svaki dan, izbjegavamo ugriz vlastitih zuba, 

i povadili smo umnjake, 

a njihove šupljine koristimo za skloništa. 

I jako smo sretni u našim glavama, 

i nećemo van. 

 

Pa nas bole glave, bole zubi, 

ne vidimo jasno. 

 

Kako i bi kad smo život konzervirali na mjeru 

svoje glave. 

 

PRIČA IZ DALJINE 

Mogu ja to. Voljeti te iz daljine. 

Samo me gledaj kako te ne gledam. 

Pogađat ću kuda hodaš. 

Neću te nositi na kragni, ali ću te zato 

prstima premetati po džepu. 

 

Kao da me dira što te 

dodirnuti ne mogu. 

Pa svud su tuda moje ruke već prošle. 

Zamišljat ću kako reljef tvoga tijela poprima nove forme. 

 

I neću to raditi svaki dan, po tupoj navici, 

ili zato jer moram, nego baš 

onda kad hoću. 

 

I napisat ću tu i tamo tvoje ime. 

A kad ga ugledam, zavoljet ću te još malo više. 

 

Bit će to najljepša ljubavna priča svih vremena. 

Priča iz daljine. 

 

 

*** 

__ludilu__ 

__sebičnosti__ 

__nesigurnosti__ 

__egocentrizmu__ 

__samodovoljnosti__ 

__buci__ 

… 

Ljubav je svjesna odluka, 

odluka donesena unatoč. 

 

 

OBIČAN ČOVJEK 

                                  (ili oda Karelu Čapeku) 

Nema onog čega nema, 

a isto nekad misliš da ima: 

misliš da vidiš, 

pa vidiš što misliš. 

 

Nema broda kojim ploviš, 

ti plutaš bez želja, 

ali premda bez smjera, 

stižeš točno gdje želiš. 

 

Ne ostavljaš traga, 

ne živiš glasno, 

ali traga nemaš 

jer                          hodaš                    po                           vodi.